Ministri Evropske unije uspeli su da postignu neophodan konsenzus nakon što je Austrija odustala od rezerve koju je do sada imala.
Zemlje koje su najduže čekale da uđu u Šengen konačno su postigle svoj cilj. Bugarska i Rumunija biće deo ove zone slobode kretanja od 1. januara sledeće godine, odlučili su u četvrtak ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije.
Prema ovoj odluci, prvog dana naredne godine biće ukinute kontrole na unutrašnjim kopnenim granicama između Bugarske i Rumunije. Ministri EU uspeli su da postignu neophodan konsenzus nakon što je Austrija odustala od rezerve koju je do sada imala.
Ovo je velika pobeda za Bugarsku, Rumuniju i celu Evropu – saopštilo je mađarsko predsedavanje Evropskom unijom.
Bugarska i Rumunija čekaju od 2011. godine, a prema ocenama Evropske komisije pre nekoliko godina su ispunile tehničke uslove za članstvo u Šengenu, čak i pre Hrvatske, koja je poslednja ušla u Šengen, ali pre Bugarske i Rumunije. Mnoge zemlje koje su se protivile članstvu Bugarske i Rumunije u Šengenu kao argument su koristile činjenicu da je EU zbog vladavine prava i borbe protiv korupcije nad ovim zemljama imala takozvane mehanizme verifikacije i saradnje. U međuvremenu, Evropska komisija je okončala monitoring koji je postojao od ulaska ove dve zemlje u EU 2007. godine.
Prošle godine ukinute su pasoške kontrole na aerodromima za putnike iz Bugarske i Rumunije u druge zemlje Šengena i obrnuto. Ovo se sada proširuje na kopnene granice.
Prema saopštenju Evropske komisije, Rumunija i Bugarska su od decembra 2023. godine preduzele sve neophodne mere da obezbede nesmetanu primenu šengenskih pravila.
Šengenska zona sada pokriva 29 evropskih zemalja koje su među sobom ukinule granične kontrole, dozvoljavajući slobodno i neograničeno kretanje ljudi. Ova zona sada obuhvata skoro sve članice Evropske unije, osim Irske i Kipra. Ali deo Šengena su Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn i Island, koji nisu članovi Evropske unije. Za nove članice EU ulazak u Šengen je obaveza, a ne samo slobodan izbor.
Ukidanje kontrole unutrašnjih granica između država članica EU građani smatraju jednim od najvećih uspeha projekta evropskog ujedinjenja. To je olakšalo putovanja, kao i prekogranično kretanje radnika.
Međutim, upravo u vreme kada se šengenska zona širi prijemom novih članica, njen opstanak je ozbiljno ugrožen. Mnoge zemlje članice EU suspendovale su Šengen i uvele granične kontrole kako bi sprečile ilegalnu migraciju. Tako je i Slovenija na granici sa Hrvatskom, Austrija na granici sa Slovenijom, Nemačka na granici sa Austrijom, a nedavno i Holandija na granici sa Belgijom i Nemačkom. Prema šengenskim pravilima, privremena suspenzija je moguća, ali samo kao konačna i privremena mera koja mora biti opravdana postojanjem rizika po nacionalnu bezbednost. Ali neke zemlje već godinama drže kontrolu na unutrašnjim granicama Šengena, iako je Evropska komisija protiv toga. Komisija je nemoćna i ne preduzima nikakve mere protiv ovih zemalja.
